Dnevnik: Kotrljanje ravnicom: Proizvođačima cveća epidemija i vanredno stanje nisu naškodili

(preuzeto sa sajta Dnevnik)

Početna strahovanja proizvođača cveća da će im epidemija izazvana koronavirusom i uvođenje vanrednog stanja obezvrediti ulaganja i trud, desilo se sasvim suprotno.

Iako su pijace bile zatvorene, potražnja za sezonskim cvećem je neočekivano povećana. U poljoprivrednim gazdinstvima koja se bave uzgojem cveća ispod plastenika puno je posla, takoreći od jutra do sutra, dodatno su se morali angažovati ponudom preko interneta i na kućnoj dostavi, ali svi kažu da je vredelo jer im je pazar procvetao bolje nego prethodnih sezona!

Tome se nisu nadali ni Tivadar Dukai iz Totovog Sela i njegova supruga Aranka koji kažu da su uobičajeno isporuku za Dan žena odradili kako treba, planirali da preskoče jednu pijacu u subotu polovinom marta, a tada je usledio šok. Tivadar napominje da se neke njegove kolege zbog zatvaranja pijaca nisu snašle pa je bilo i bacanja sezonskog prolećnog cveća „dan i noć“, takođe i rezanog cveća čiji plasman ne trpi odlaganje.

– Plastenici su bili puni cveća, na sve to pogađa me i otkazivanje svatova, jer se dodatno bavim svirkom u jednom orkestru. U prvi mah uhvatila nas je panika, šta sada da radimo, nema ni pijace ni svatova. Ipak, brzo smo se okrenuli Fejsbuku, svi nas poznaju i najavili smo kućnu dostavu. Jeste da je teže isporučivati cveće od kuće do kuće, na širem području mesta u kanjiškoj i okolnim opštinama, ali drago mi je da smo tako uradili. Prodaja sezonskog cveća, karakterističnog za drugu polovinu maja i april uglavnom je bila bolja nego što je bilo na pijacama prethodnih sezona, kada nije bilo vanrednog stanja. Znamo da se najviše traže petonije, muškatle, fuksije i ono što u ponudi imamo petnaestak godina, uspeli smo već da prodamo oko 70 posto robe. Jesmo se namučili krstareći od Kanjiže, Sente, Bačke Topole i drugih mesta, prevalili dosta više kilometara zbog kućne dostave, sve nam je to novo, u odnosu na komotniju prodaju na pijacama, ali s druge strane možda nam je to i budućnost – smatra Tivadar Dukai.

Gazdinstvo Dukai cveće uzgaja u plastenicima površine 1.000 kvadratnih metara. Iz određenih razloga mora da ulaže u nove i seobu starih plastenika na novu lokaciju, pa ga je prethodnih dana obradovalo što je na pokrajinskom konkursu odobreno ulaganje sa povraćajem 59 posto sredstava.

– Prijatno sam se iznenadio, kada je zazvonio telefon, obavešten sam iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, da zbog epidemije ne moram ni odlaziti za Novi Sad. Ulaganja su uvek teška u cvećarstvu, ne samo u plastenike, nego i u tekuću proizvodnju za rasad, saksije, mineralna đubriva i drugo, a cena cveća stagnira već desetak godina. Radimo znatno više uglavnom sami, jer je za ispomoć za sezonske poslove teško naći radnike – dodaje Dukai.

Učinkom bez prodaje na pijaci je ovog proleća zadovoljan i Dule Janić iz Mokrina, jer mušterije iz Mokrina, Čoke, Nove Crnje i okoline dolaze na kućnu adresu, jedan deo se isporučuje kućnom dostavom u Kikindi i okolnim selima, pa i nešto udaljenijem Zrenjaninu… Janić ističe da ima dobru saradnju sa drugim proizvođačima cveća, jer smatra da zdrava konkurencija ne može da škodi i podstiče da proizvodnja i ponuda budu kvalitetnije i raznovrsnije.

– Gužva je ovde na licu mesta, gde mušterije dolaze da pazare, ima i dosta posla pod plastenicima površine 750 kvadrata, pa beležimo poruybine i jednom nedeljno cveće raznesemo robu na 10 do 15 adresa – kaže Janić. – Mogu reći da nije loše, kako je bilo prošlog i pretprošlog proleća. Nama cvećarima epidemija i vanredno stanje je pomoglo, cveće sade izgleda i oni koji ga do sada nisu sadili i negovali u svojim bašticama i balkonima. Pokazalo se da ljudi vole cveće. Najviše su išle stajaće i viseće muškatle, viseće surfinije, lepi Jova i drugo. Ne bih voleo da nam se koronavirus vrati na jesen, kao što se nagađa, ali ako bude tako, mi ćemo biti tu sa našom ponudom.

Danonoćno se cveće ispod plastenika neguje u porodičnom rasadniku Atile i Sandre Šoš iz Budisave, kojima prema mogućnostima pomaže i troje dece. Atila napominje da je bio u velikoj dilemi, šta će biti zbog vanrednih mera zbog epidemije, u trenutku kada su plastenici bujali u šarenilu i lepoti cveća, jer je sve uloženo i urađeno.

-Roditelji su govorili „da nisam normalan“, da treba sve da batalim, sumnjajući kome sve to mogu prodati. Jedino sam morao uništiti taman prispelih oko 5.000 komada cveća „dan i noć“ posle 8.marta, jer se na pijace nije moglo i kući niko još nije dolazio po cveće, a potom je pazar krenuo, toliko da se jedva postiže, jer nemaju sezonske radne snage, pošto starije žene koje su pomagale nisu u mogućnosti, pa se sve mora odraditi porodično – kaže Atila.

Prema njegovim rečima do sada je sezona bila fenomenalna, ljudi uživaju u cveću, samo da nema žrtava zbog koronavirusa

– Nisam verovao da će prolećna sezona biti ovako dobra, da ćemo ostati u dugovima za rasade i saksije, koje nešto uzimamo i na poček, jer smo ulaganja odradili od novembra od januara, ne znajući šta će biti. Možda, da nije ove situacije, možda bio bilo još bolje, ali imamo stalne mušterije su iz Budisave, Kaća, Kovilja, Šajkaša, Novog Sada, Temerina i durgih mesta, koje nas nalaze preko društvenih mreža, jer se cvećarstvom bavimo deceniju i po, a pre toga uzgajali smo rasad i povrće, kojim se i sada bavimo, a i roditelji se bave proizvodnjom povrća – objašnjava Atila.

Razgovor s Atilom smo zapodenuli u petak uveče oko pola deset, kada je upravo kretao da iz plastenika iznosi rasad paradajza, a kaže da će sigurno raditi do ponoći, kao i prethodnih dana, a da nakon počinka posao ponovo kreće od osam sati. Vrši se dostava cveća za prodaju od kuće kod saradnika po okolnim mestima, tako da mu izlazak na pijace ne fale.

– Trebao sam ići u Temerin na pijacu pošto je otvorena, zvale su mušterije, ali jednostavno nisam bio spreman, morao sam ostati kući da bi završio preče poslove, pa ću verovatno ići sledećeg četvrtka. Nama u poslu odgovara ovaj policijski čas, naročito kada dođe vikend od petka do nedelje, kada nema žive duše da naiđe, tako da bukvalno radimo koliko god hoćemo i možemo, da sve bude spremno za prodaju cveća od čega živimo. Nekad je dobro da mirno bez prekida odradimo poslove, koja ne stižemo. Ipak, verujem da će biti potražnje za cvećem i kada krenu sa radom kafići. I tu će trebati cveća da se ulepšavaju, a i kada popusti zabrana kretanja za starije, sigurno će trebati još cveća jer sada mnogi neće da nabavljaju preko interneta i kurirskih službi. Moguće da će maj, pa i jun, a ako vreme bude hladnije i jul može biti aktuelan za prodaju cveća, to se nikad ne zna – očekuje Atila Šoš.

Tekst i foto:Milorad Mitrović

Ostavi komentar