Planirate da zakoračite u svet pčelarstva, a nikada niste imali iskustva? Treba Vam pomoć i savet oko prvih koraka? Ovaj članak Vam donosi mnogo informacija koje će Vam biti od značaja. Pre svega, a verovatno i najvažniji od svih uslova na putu ka uspešnom pčelarstvu jeste odabir kvalitetnog i adekvatnog mesta na kome je bezbedno podići košnice, odnosno pčelinjak.
1. Oko pčelinjaka mora da bude dovoljno hrane (i vode) za ceo roj
Hrana za pčele podrazumeva dovoljno izvora da bi pčele rado išle na nektarsku pašu. Od ovog procesa zavisi koliko će (količinski i kvalitetno) pčele praviti med.Takođe, pronalazak najboljeg mesta za košnice podrazumeva i nekoliko različitih izvora polena, koji su dostupni (skoro) tokom čitave sezone: livadsko cveće i trave, drveće popur bora i bagrema, i sl. Upravo bagremova paša predstavlja prekretnicu i naznaku uspešnosti godine, a odličan je i trenutak za početak bavljenja pčelarstvom. Dostupnost čiste vode u okolini, idealno tekuće, je jako bitan uslov jer pčele, kao i sva živa bića, ne mogu bez vode. Alternativa tekućoj vodi je pojilica, ali se morate potruditi da je tokom cele godine (posebno leti) održavate urednom i aktivom (da uvek ima sveže vode).
2. Šta je sa hladovinom, i vetrom?
Pčelari obično savetuju mlađim kolegama da za svoje prve košnice biraju zavetrinu, najčešće padine okrenute jugoistoku. Ovakav položaj obezbediće da prvi zraci sunca prvo ogreju košnice, a vetar i drugi klimatski uslovi im neće praviti veliki problem u zimskim mesecima. Takođe, hladovina i prijatna atmosfera u prirodi prijaće i radu pčelara.
3. Prenaseljenost pčelinjim zajednicama
Raspitajte se da li u okolini već postoje košnice, kao i koliko su udaljene ukoliko ih ima. Prenaseljenost pčelinjim zajednicama je posebno veliki problem u okolini većih gradova, pa ukoliko se uklapate u ovaj primer – vreme je da okrenete nekoliko brojeva. Poželjno je da barem u okolini od 3 km Vaša košnica (ili više njih) bude jedina. Na jednom parametru takođe ne bi trebalo da postoji više od 100 rojeva. Postoje zakonske regulative koje propisuju da udaljenost od drugih pčelinjaka mora biti minimum 500m, dok udaljenost od puteva i stambenih objekata iznosi minimum 20 metara. Informišite se detaljno o zakonskoj regulativi. Pčelinjak bi trebalo da bude i na ekonomičnoj udaljenosti od pčelara; ako ne peške, važno je da roj bude brzo dostupan automobilom.
Koliko košnica je dovoljno (za početak)?
Kada planirate da se upustite u avanturu kao što je pčelarstvo za početnike, najčešće ćete sebi postaviti sledeće pitanje: Sa koliko košnica da počnem? Ali zapravo, pravo pitanje je: Koliko rojeva sam u mogućnosti da opslužujem? Sasvim je jasno da pčelarstvo za početnike ne podrazumeva početak sa velikim brojem košnica – odnosno rojeva, ali jedno pčelinje društvo svakako nije dovoljno da biste napredovali i uočili razlike svog rada. Iskusni pčelari preporučuju nabavku od tri do per ramova sa rojevima, i na njima sticati iskustvo. Kako budete sigurniji u sebe, nabavite još ramova i utopite u njih satnu osnovu na kojoj bi se pčele skupljale. Osim toga, potrebno je obezbediti i kvalitetno pčelarsko odelo, dimilicu i pčelarski nož.
Izbor košnica i oformnjavanje roja (pčelinjeg društva)
Jedan iskusan pčelar, kome je pčelarstvo primarni izvor prihoda, uspe da za osmočasovno radno vreme opsluži i do 200 košnica sa rojevima, međutim, ovaj broj umnogome zavisi od načina pčelarenja, izbora košnice i broja rojeva unutar jedne od njih. Nema veće problematike od izbora košnice! Na pitanje “koja je košnica najbolja” verovatno niakda nećete sresti isti odgovor jer postoji ogromna broj različitih tipova – a onda i njihovih podtipova.
Najbolje je opredeliti se za samo jedan tip košnice u pčelinjaku, što podrazumeva:
- Iste dimenzije rama i “kućica” (nekada par milimetara neslaganja u dimenzijama ramova može da napravi velike probleme)
- Iste (jedan tip) alate koji se koriste za centrifugiranje meda, pravljenje i popravljanje ramova i satnih osnova, i sl.)
Kako izgleda hijerarhija pčelinjeg društva?
Dok ne krenete u nabavku rojeva, pozabavite se upoznavanjem sa društvenom dinamikom pčela, životnim ciklusima kroz koje one prolaze, njihovom važnošću za celu planetu i najbitnije – hijerarhijom unutar košnice.
Pčelinje društvo čine:
- Jedna matica koja polaže jaja u proleće i diktira brojnost košnice, a može da živi i do pet godina.
- Nekoliko stotina pčela radilica koje čiste i čuvaju košnicu, grade saće, sakupljaju polen i skladište med (pčele izletnice). Ove pčele žive od 40 do 60 dana.
- Trutovi – muški članovi društva koji stanuju u košnici samo tokom proleća i leta, i uloga im je samo da oplode maticu, nakon čega umiru.
Kako izgleda život pčelara?
Vrlo je važno prvo se upoznati sa obavezama jednog pčelara, i steći uvid u to kakav je njegov život. Na ovaj način, lako ćemo utvrtidi da li smo mi uopšte podobni da budemo pčelari.
Pčelarstvo, iako lep i plemenit poziv koji podrazumeva mnogo provedenog vremena u prirodi, sa sobom nosi neophodnost planiranja na duže staze, i aktivnosti koje treba usklađivati sa temperaturom, dobom godine i sl.
Posledice pčelarevih poteza se ne moraju videti odmah, ili nakon dva dana, ali imaju dugoročnije posledice po pčelinje društvo. Takođe, loše odluke je kasnije teško popraviti.
1. Pčelari su često i dobri majstori, naročito umešni sa drvetom
Osim što pčelari ne mogu biti alergični na pčelinji ubod (što treba unapred uvrditi lekarskim analizama), da bismo bili dobri u svom poslu moramo biti umešni na još nekoliko polja, jer jedan pčelar treba da ume da popravi, doradi, zategne košnicu, pa i da je ofarba tako da ne ugrozi roj.
2. Pčelar kao vlasnik roja mora da brine o prirodi, zagađenju i zdravoj ishrani
Gotovo svaki pčelar je i istinski ljubitelj prirode i nastoji da je zaštiti i sačuva, posebno jer znamo da pčele kao deo ekosistema trpe posledice neodgovornog ophođenja prema životnoj sredini.
Iskusni pčelari vole da kažu: “Ne postoji loš roj, već loš pčelar”, stoga – pčelarstvo za početnike (iako za početnike) nije lak zadatak.
Međutim, ukoliko ste se pronašli u ovoj aktivnosti, i spremni ste da odvojite vreme, rad, trud, novac i znanje za oformnjavaljnje prvog roja – vredi pokušati druženje sa pčelama.
Sigurni smo da će onda i Vam vrlo brzo postati jasno zašto većina pčelara kaže da pčelarstvo nije hobi već profesija.
